Ostvaren određeni napredak u dobroj upravi, ali trenutno stanje nezadovoljavajuće

Poslednjih godina ostvaren je određeni napredak u dobroj upravi, ali je trenutno stanje nezadovoljavajuće zbog neusaglašenih propisa, značajnog upliva politike u rad državnih organa i nedovoljnih ljudskih i tehničkih i resursa da se uvedu novi standardi.

Na konferenciji, koju je CRTA organizovala sa partnerskim organizacijama iz osam zemalja članica Višegrad plus grupe, relevantni akteri iz institucija, civilnog društva, međunarodnih organizacija i biznisa, s diskutovali su o različitim metodama za merenje stepena dobre uprave, kao i načinima za unapređenje mehanizama dobre uprave.

Narodna poslanica Gordana Čomić ocenila je da je uprava u Srbiji loša jer većini ljudi to ne smeta. „Dobra uprava je jednostavna ako postupaš u skladu sa propisima. Odbijanje da se to čini ima uzrok u matrici mišljenja: bilo bi dobro da imamo dobru upravu, ali da neko dođe i uvede je“, kazala je Čomić.

Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić ukazala je na visok procenat ignorisanja zahteva za dostupnost informacija koje građani upućuju organima vlasti, čak 87 odsto. „Instrumenti za nadoknadu štete odnosno obeštećenje su takođe element dobre uprave, a taj mehanizam kod nas ne funkcioniše zbog čega se ljudi nepotrebno izlažu dodatnim troškovima za ono što je bio propust državnih službenika“, navela je Mandić.

Marija Kujačić, iz Direkcije za elektronsku upravu, navela je da direkcija već dve godine meri nivo usluga koji se mogu dobiti preko sajtova državne uprave. Kako je rekla platforma e-participacije čiji je cilj da promoviše elektronske rasprave o propisima nije zaživela delom jer državni organi ne objavljuju sve zakone, a delom jer je i broj komentara i mišljenja na objavljene propise zanemarljiv.

Ona je podsetila da će od 8. juna stupiti na snagu član Zakona o upravnom postupku koji obavezuje organe uprave da sami pribave dokument koji već postoji kod nekog državnog organa a ne da ga traže od građana, što će kako je ocenila, doprineti radu uprave.

Slobodan Marković, savetnik za IKT politike u Registru nacionalnog internet domena Srbije, kazao je da su loša uprava neljubazni službenici  odnosno nepredusretljivost u sprovođenju zakona. Kako je rekao, resursi za sprovođenje zakona su jako mali a kao primer je naveo da u sistematizacijama uprave nema ljudi koji prate procese  i utvrđuju probleme u radu. Drugi problem je, prema Markovićevim rečima, nizak nivo tehničkih sposobnosti da se sprovede zakon.

Novi zakon o upravnom postupku će obavezati razmenu informacija između organa državne uprave, ali naše institucije nemaju kapacitete da to sprovedu, iako smo predvideli kaznu. Zato ćemo još duže čekati na odgovor administracije“, ocenio je Marković.

Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora ocenila je da je jedan od načina da se izmeri dobra uprava izveštaj o uslovima poslovanja Svetske banke. Ona je ukazala da je Srbija prošle godine napredovala na toj listi sa 68. na 59. mesto od 189 zemalja sveta. Ali, ako se pogledaju države Evrope, Srbija je na 32. mestu od 34 zemlje. „Dobra uprava za preduzetnika, između ostalog, ogleda se u jasnim pravilima igre koja se ne menjaju često “ kazala je Firtl.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, ocenio je da ne znači da je svaka loša uprava nužno korumpirana,već je moguće da je nesposobna na raznim nivoima.

Miodrag Milosavljević iz Fondacije za otvoreno društvo je istakao da se ne pokazuje kao efikasno da uvodimo standarde koje ne možemo da dostignemo već da treba da se vodi računa šta može da se sprovede i da to bude efikasno.

"Pitanje dobrog upravljanja dosta je vezano za odnos građana i države odnosno na to kako građani vide sebe - kao građane ili podanike" ocenio je Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Prema njegovim rečima, veliki broj ljudi vidi sebe kao podanike  zbog čega civilni sektor mora više da pomogne građanima u razumevanju građanskih sloboda.

O iskustvima dobre uprave u Jugoistonoj Evropi govorili su i predstavnici partnerskih organizacija: Fondacije Metamorfozis (Makedonija), Centra za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne (Bosna i Hercegovina), Atlatszo (Mađarska) i Vestminster fondacije za demokratiju (Velika Britanija).