Poslanici ne utiču na sadržaj zakona

Narodni poslanici nemaju dovoljan uticaj na sadržaj zakona za koje glasaju jer oni uglavnom usvajaju zakone koji su pripremljeni u Vladi, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja ”Kako narodni poslanici donose zakone?" .

Analiza zakonodavne aktivnosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije”. Tokom 2012. godine, u okviru inicijative Otvoreni parlament (http://otvoreniparlament.rs) istraživanje je sproveo SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu.

Ciljevi istraživanja su bili detaljno upoznavanje građana sa radom republičkog parlamenta, kao i definisanje obrazaca i procesa donošenja odluka.

Najvažniji zaključak na koju upućuju nalazi istraživanja je da zakonodavna aktivnost predstavlja pretežno formalni mehanizam kojim se usvajaju zakoni pripremljeni u izvršnoj vlasti, bez dovoljnog uticaja na sadržaj zakona. Ovako površnoj ulozi zakonodavne vlasti njeni nosioci – poslanici – ne pružaju previše otpora, uglavnom zbog preopterećenosti brojem zakonskih akata, nedovoljnih kompetencija i odsustva stručne podrške.

"Izloženi nalazi generalno nameću sliku o parlamentu u kojoj se odvija intenzivna zakonodavna aktivnost, ali bez mnogo uticaja na izgled zakonskih rešenja, bar u smislu aktivne i kompetentne uloge poslanika. O tome bi trebalo ozbiljno voditi računa pri nastojanjima da se uloga parlamenta učini transparentnijom, odgovornijom i otvorenijom prema građanima", rekao je Danilo Vuković, jedan od autora istraživanja.

Čak 37 odsto zakona se usvaja po hitnom postupku. U prethodom sazivu parlamenta, koji je doneo 807 zakona i 217 drugih akata i razmatrao 22.251 amandman, poslanicima je bilo na raspolaganju manje od pola radnog dana za raspravu i glasanje o svakom pojedinačnom zakonu.

Neophodno je da Vlada parlamentu dostavlja predloge zakona ranije kako bi se poslanici upoznali sa sadržajem i pripremili za raspravu. Takođe, neophodno je i da sami narodni poslanici iniciraju održavanje javnih slušanja jer je to mehanizam da od strane stučnjaka i predstavnika civilnog društva prikupe neophodne informacije o problemu koji zakonom treba da se reguliše” naglasila je koordinatorka Otvorenog parlamenta Vukosava Crnjanski Šabović.

Inicijativu Otvoreni Parlament sprovodi pet organizacija civilnog društva: CRTA - Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava, SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu i Zaječarska inicijativa. Sprovođenje projekta finansijski podržavaju Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko Instituta za održive zajednice, Britanska ambasada u Beogradu i Nacionalna zadužbina za demokratiju.