Otvoreni parlament: Većina zakona usvojena po hitnom postupku

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u okviru inicijative Otvoreni parlament, predstavio je danas rezultate istraživanja “Ka boljim zakonima”, koje se bavi pitanjem korišćenje procedure “hitnog postupka” u procesu donošenja zakona

Rezultati pokazuju da je od 2000. godine više od polovine zakona doneto po hitnom postupku, dok je u 2014. više od 70 odsto zakona usvojeno po hitnoj proceduri.

“Rezultati pokazuju da se procedura hitnog postupka koristi veoma često u zakonodavnoj aktivnosti. Pored demokratskog deficita, jedna od posledica usvajanja velikog broja zakona po hitnoj proceduri je i to što se zakoni usvajaju sa različitim nedostacima, počevši od materijalnih grešaka do neusklađenosti sa ostalim propisima” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE i koordinatorka inicijative Otvoreni parlament.

Rezultati istraživanja pokazuju da zakoni sadrže veoma nespecifična i nejasna obrazloženja hitnosti. Za zakone usvojene po hitnoj proceduri od 2011. godine kao obrazloženja najviše su se navodile moguće štetne posledice po rad organa i organizacija (48%), ispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa zakonodavstvo Evropske unije (14%), dok se obrazloženje koje se poziva na život i zdravlje ljudi i bezbednost zemlje retko pojavljuje (3%, odnosno, 1%).

Osim što javnost ne može da bude upoznata sa zakonskim predlogom, nedostaci ove procedure su i to što poslanici nemaju dovoljno vremena da se pripreme za rad na zakonu, niti za raspravu u odborima i na plenarnoj sednici.

“Narodni poslanici bi trebalo da budu uključeni u sve faze izrade zakona, da budu članovi radnih grupa koja izrađuju nacrte zakona. Na ovaj način bili bismo upoznati sa predlozima zakona i pre nego što uđu u skupštinsku proceduru” izjavio je potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković.

Kako bi se unapredio kvalitet donetih zakona, proceduru hitnog postupka bi trebalo dodatno urediti kroz Poslovnik Narodne skupštine. Uvođenje obaveze predlagača zakona da, pored pozvanja na Poslovnikom propisane razloge za hitnu proceduru, mora da navede dodatna objašnjena i argumente kojima bi objasnio na koji način bi ne usvajanje zakona po hitnom postupku naškodilo radu institucija, državnoj bezbednosti ili životu i zdravlja građana, umanjilo bi mogućnosti za zloupotrebu ovog postupka.

Preporuka koja prizilazi iz nalaza istraživanje je da bi broj zakona koji se usvajaju po hitnoj proceduru trebalo značajno smanjiti kako bi se donosili kvalitetni zakoni.

Istraživanje je sproveo SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, u okviru inicijative Otvoreni parlament, uz podršku USAID i Britanska ambasada u Beogradu.

 

 

Preuzmite dokument